Današnji dan, treći januar, označava početak Satošijeve vizije o decentralizovanom monetarnom sistemu. Naime, trećeg januara 2009. je izrudaren prvi blok na bitkoin mreži, više poznat kao “Genesis block”.
Ovim korakom je pismo o namerama (whitepaper) Satošija Nakamotoa, koji je objavljen 31. oktobra 2008. godine, doveden do realizacije, a deceniju kasnije bitkoin je postao stub nove tehnološke revolucije.
Kada je 2008. godine došlo do finansijske krize, postalo je veoma jasno da ljudi polako gube poverenje u banke, pa čak i u zemljama gde je već uspostavljeno potrošačko društvo, a ni tri kreditne kartice nisu dovoljne. Naime, upravo nakon ovog događaja ljudi su tražili alternative trenutnom sistemu.
Ovde nastupa Satoši, koji namerava da stvori kriptografski obezbeđeni i matematički verifikovan digitalni decentralizovani sistem. Zato na rudarenje prvog Genesis bloka ne treba samo gledati kao prvi blok koji je izrudaren, već kao početak nove monetarne filozofije koja ima za cilj da ukloni centralizovanu politiku fiat sistema.
Zbog originalne misli Satošija, uvek treba imati na umu da bitkoin nije samo nova investiciona ili imovinska klasa, već da je nešto mnogo veće od novca; otpor pojedinaca protiv establišmenta. Kao što bi Satoši rekao:
„Srž problema sa konvencionalnim novcem je poverenje koje je potrebno kako bi ono radilo. Mora se verovati u to da centralna banka neće da devalvira valutu, ali istorija fiat valuta je puna kršenja tih poverenja.“
Dokle smo stigli nakon 10 godina?
U početku, bitkoin je bio samo tema za malu zajednicu na internet forumima, ali tokom godina ovo se radikalno promenilo. Od manije na internetu kada je novembra 2013. bitkoin dostigao 1.000 dolara, do pojavljivanja na naslovnim stranicama medijskih velikana, danas je bitkoin na svom vrhuncu što se tiče usvajanja. Za nekog ko duže vreme prati kriptovalute, videti ih na vestima zajedno sa segmentom za deonice i kretanjem fiat valuta sigurno mora izazvati neki čudan osećaj.
Od prvih događaja koji su označili početak ulaska bitkoina u svakodnevni život čoveka, kao što je prihvatanje plaćanja od strane Microsoft-a 2014. godine i pojava na naslovnoj strani The Economist-a 2015. godine, danas smo daleko dogurali. Naime, bitkoin je na globalnom nivou postao igrač koji se ne može više ignorisati. To možemo da vidimo sa pojavom institucionalnih investitora kao i voljom država širom sveta da stvore zakonski okvir za kriptovalute. 2018. godine bitkoin je čak postao i tema na sednici generalne skupštine UN kada je premijer Malte Josef Muskatgovorio o kriptovalutama i izjavio:
„Kripto je neizbežna budućnost novca“
Ovim možemo videti da uprkos neprestanim izjavama da je „bitkoin mrtav“ i da je bio samo prolazna stvar u svetu tehnologije, on ipak nastavlja da pruži otpor.
Na neki način danas se na bitkoin gleda kao na nešto što bi svako trebao da poseduje. Sada nam samo ostaje pitanje špekulativne prirode, dokle će napredovati bitkoin i gde će biti za 10 godina? Ovo će samo vreme pokazati, a ukoliko sada stvarno kreće sledeći ciklus rastućeg tržišta, 2019. godina a i budućnost zasigurno deluju obećavajuće.
Autor: Marko Mihajlović
Izvor Cointelegraph.com